Evo malog osvrta na ljudski (nazovimo ga) kretenizam. Jučer na autobusnoj stanici "Vrapče" uđe u bus ni manje ni više nego Ella Dvornik (vjerujem da je ime poznato većini vas).

Cura normalno uđe u bus, stane se uz prozor, a ljudi...jbga ne znam ni sama mogu li ih nazvati ljudima  kao kakvi manijaci počnu: "Gle, Ella!", "Vidi je!!!", i počinje:

-smijuljenje

-došaptavanje

-mrko gledanje starijih u njenom pravcu

-buljenje mlađih

-poučni razgovori starijih "ČEDNIH" dama o pazite ovo- MORALU

Elli se stvarno divim, digla je visoko glavu i nije ih ni pogledala. GO FOR IT, GIRL!!

Sad si ja razmišljam, pa zar smo mi stvarno toliko primitivan narod???

Belive or not, jesmo, stvarno smo primitivan narod.

Mislim, jučer sam u najmanju ruku imala osjećaj da je u bus ušla Paris Hilton a ne Ella Dvornik.

Nije mi jasno zašto se ljudi tako ponašaju, ogovaraju iza leđa, a mislim da je nitko od njih ne bi mogao pogledati u oči i izreći svoje mišljenje ili neku prokletu konstruktivnu kritiku.

Poručujem našem čednom stanovništvu:

SRAMITE SE!!!!

Uh , evo, napokon sam se malo odmorila od svega, i naravno, bolesna sam... Uhvatila me neka luda viroza... Sutra moram ići na faks jer se dijele potpisi (blago meni)...

Sada fino kreću ispiti, baš im se veselim, ma moš misliti...

Ali dobro, sama sam si to birala, ponekad se moram podsjetiti...

Danas smo si išli kupovati stvari za kupaonu... Kupili smo tonu ručnika, i sve od wc papira do paste za zube, ali nismo mogli naći nikakve ormariće (čitaj bili su preskupiiiii)...

Ne mogu vjerovati da za jedan ormarić, visine cirka metar i širine 80 cm nabiju cijenu od 900 kuna.. Da ti ormarići nešto vrijede ne bi se žalila ali u njega ne možeš ni ručnik složiti... grozno...

Meni se svidio neki drveni ormarić koji je relativno jeftin i ima dosta mjesta ali najdražem mom, naravno, to ne odgovara... Drvo u kupaoni!!!!!Diže mu se kosa na glavi...

Ali dobro, svejedno se nadam da ćemo nešto naći...

Tako sam danas sva bezvoljna, samo mi se vrti u glavi... koma... Sva sreća da sutra idem doktorici, pa neka se ona brine za mene... Odoh ja sada spavat, dok se ne skljokam...

Uh, kako mi je teško...

Ostala sam bez jedne meni jako drage osobe, bez moje strine. Nije mi bila samo strina, bila mi je prijateljica, bila je uvijek tu za mene, znala sam da u svemu mogu računati na nju.

Umrla je nakon teške i duge borbe, a bila je tako hrabra, hrabrija od svih nas koji nismo bili suočeni s takvom bolešću. Tek u njenoj bolesti pokazala je svoju pravu stranu, svoj nenadmašivi karakter i inat toj bolesti, odlučila se boriti i borila se hrabro.. I kad smo svi mislili da pobjeđuje, bolest ju je prevarila, taj strašni rak ušao je u nju kao tihi nevidljivi fantom ubojica, ubijao je sve što mu se našlo na putu i na kraju je ubio nju, moju Gogu...

Neopisivo sam tužna, ta žena bila je oličanje dobrote, oličenje zdravog života, stalno se pitam kako se takvo nešto moglo njoj dogoditi...

Kako će moj striko bez nje, kako će moj mali braco bez nje?

Zašto uvijek umiru dobri ljudi, recite mi?

Danas sam pogledala film pod nazivom Takedown.. Subjekt radnje je hacker Kevin Mitnick (vjerujem da je nekima ovo ime poznato).

Ovo neće biti recenzija filma nego mali osvrt o krađi podataka...

Svi mi automatski osuđujemo bilo kakav način krađe, bila to krađa nekog predmeta, krađa ljudi ili krađa podataka...

No, opet svi mi  ili barem većina; u svakodnevnom životu krademo tuđe podatke, radilo se tu o skidanju nečijih slika, tekstova, mailova ili bilo čem drugom.

Pitam se gdje je granica između one krađe koju naš razum dopušta i percipira kao nešto normalno i bezazleno i krađe podataka koji mogu naštetiti nekome, prouzrokovati materijalnu ili psihičku štetu.

Obično prženje cd-a za nas je sitnica, ali okvirno time ozbiljno kršimo nečije autorsko pravo. Je li to u redu? Ne, naravno da nije, ali ja prva ću si radije spržiti cd nego otići i iskeširati 120 kn za orginal. Vjerujem i većina vas...

Pa opet, da netko krade moj autorski rad, jako bi se raspizdila, pitala bih se kako netko može samo tako uzeti ono za što sam se ja mučila, što je dio mene, proizašlo iz mene i meni nešto bitno...

Dakle, mislim da nema granice, ili je ona jako tanka između krađe i krađe. Sve ovisi o osobi pojedinca.

P.S.  To me neće spriječiti da si spržim cd...